Пређи на садржај

Amazon (предузеће)

С Википедије, слободне енциклопедије
За друге употребе, погледајте Амазон (вишезначна одредница).
Amazon.com, Inc.
ТипЈавна
Симбол
Индустрија
ОснивачЏеф Безос
ПодручјаШиром света
Кључни људи
Производ(и)
  • Амазон Ехо
  • Амазон Фајр
  • Амазон Фајр ТВ
  • Фајр ОС
  • Амазон Киндл
Услуге
  • Амазон Алекса
  • Амазон продавница апликација
  • Амазон музика
  • Амазон Прајм
  • Амазон видео
ПриходРаст 232,887 милијарди долара
ЗарадаРаст 12,421 милијарди долар
Нето зарадаРаст 10,073 милијарди долара
АктиваПад 162,648 милијарди долара
Акцијски капиталПад 43,549 милијарди долара
ЗапосленихРаст 647,500
Подружнице
Вебсајтwww.amazon.com
Референце: [1][2][3][4][5]

Amazon.com, Inc.[6] је америчка мултинационална технолошка компанија базирана у Сијетлу у Вашингтону која има фокус на електронској трговини, рачунарству у облаку, и вештачкој интелигенцији.

Амазон је највеће електронско тржиште и платформа рачунарства у облаку на свету, мерено по приходу и тржишној капитализацији.[7] Amazon.com је основао Џеф Безос 5. јула 1994, и започели су као онлајн књижара, али су се затим проширили на продају видео преузимања/стриминга, MP3 преузимање/стриминг, продају преузимања/стриминг аудиокњига, софтвер, видео игре, електронику, одећу, намештај, храну, играчке, и накит. Компанија исто тако поседује издавачки огранак, Амазон издаваштво, филмски и телевизијски студио, Амазон Студиос, производи линије потрошачке електронике укључујући Киндл читаче електронских књига, Фајер табличне рачунаре, Фајер ТВ, Ехо уређаје, и највећи је светски провајдер услуга рачунарства у облаку (IaaS и PaaS) путем своје AWS подружнице.[8] Амазон има засебне продајне вебсајтове за поједине земље, а исто тако нуди међународну испоруку за део својих производа у поједине земље.[9] Више од 100 милиона људи користи Амазон Прајм.[10][11]

Амазон је највећа интернет компанија по приходу на свету[12] и други по величини послодавац у САД.[13] Године 2015, Амазон је премашио Волмарт као највреднија малопродајна организација у Сједињеним Америчким Државама према тржишној капитализацији.[14] Године 2017, Амазон је купио малопродајно предузеће Whole Foods Market за 13,4 милијарди америчких долара, што је увелико повећало присуство Амазона као физичке малопродајне организације.[15] Део јавности је протумачио ову аквизицију као директни покушај изазова Волмартовог традиционалног малопродајног пословања.[16]

Историја

[уреди | уреди извор]

Компанију Амазон је 1994. године основао Џеф Безос у Сијетлу, као интернет књижару. Џеф је пре тога био потпредседник компаније Д. Е. Шо коју је напустио и направио свој бизнис план за продају преко интернета. Ускоро је понуда проширена продајом DVD-а, ЦД-а, видео-касета, MP3 садржајима.

Политика компаније је била да расте полако у првих неколико година. Амазон је такође куповао друге компаније, нпр. ИМДБ 1999. године. Тај спори раст се показао као значајан након дот ком бума када су многе интернет компаније пропале. Свој први профит компанија је остварила 2001. године у износу од 5 милиона долара.

Понуда компаније се током времена проширила софтвером, видео-играма, електроником, одећом, па и храном, намештајем, играчкама и накитом.

Локације

[уреди | уреди извор]

Амазон има канцеларије, складишта и разне центре широм Северне и Латинске Америке, Европе, Африке и Азије.

Седишта компаније

[уреди | уреди извор]

Глобално седиште компаније је у 14 зграда у делу Сијетла под именом Саут Лејк Јунион. Европско седиште компаније је у Луксембургу.

Центри за развој софтвера

[уреди | уреди извор]

Већина развоја софтвера се обавља у Сијетлу, али компанија запошљава програмере у центрима широм света.

Кориснички сервис центри

[уреди | уреди извор]

Амазон има корисничке центре у следећим земљама: САД, Индија, Јужна Африка, Филипини, Кина, Немачка, Ирска, Мароко, Велика Британија, Јапан, Костарика, Уругвај, Италија и Јамајка.

Складишта

[уреди | уреди извор]

Амазон има око 80 складишта Северној Америци, Европи и Азији. Складишта се углавном налазе у близини аеродрома и имају на стотине запослених. Запослени су одговорни за четири основна задатка:

  1. распакивање и инспекцију долазне робе,
  2. стављање робе у паковања и снимање њихове локације
  3. издвајање робе ради спремања појединачних пошиљки и
  4. слање робе.

Централни компјутер који снима локације робе и мапира путеве за запослене игра централну улогу; запослени носе ручне рачунаре који комуницирају са централним рачунаром и тако прати њихову стопу напретка.

Производи и услуге

[уреди | уреди извор]

Амазон линија производа укључује медије - књиге, DVD, ЦДове са музиком, софтвер и видео-траке и софтвер - одеће, беби производе, електронику, козметичке производе, храну, намирнице, здравствене и артикле за личну негу, индустријске и научне потрепштине, кухињске предмете, накит и сатове, опрему за врт и травњак, музичке инструменте, спортску опрему, алате и играчке и игре.

Електроника

[уреди | уреди извор]

Новембра 2007. године Амазон је лансирао Киндл (енгл. Kindle), читач електронских књига. Септембра 2011. је објављен Киндл Фајр, таблет са Андроид оперативним системом. Ниска цена ових уређаја је виђена као стратегија Амазона да више зарађује на продаји садржаја за уређаје, него на самом уређају.

Веб сајт

[уреди | уреди извор]

Веб сајт Амазона посети годишње око 615 милиона корисника, по подацима из 2008. године. Компанија је доста уложила у своје сервере који могу да поднесу велико оптерећење током децембра и божићних празника. Амазон је покренуо своје посебне веб-странице у:

Сваки од ових веб сајтова је посебан по ценама и понуди производа.

Претрага књига

[уреди | уреди извор]

Амазон на свом сајту омогућава претрагу садржаја књига (енгл. Search Inside the Book). Програм је почео 23. октобра 2003. са око 120.000 наслова и око 33 милиона страница које су могле да се претражују. Како би заштитио ауторска права, сајт не враћа резултате у текстуалном облику. Резултат је у облику слике која не може да се одштампа, а корисник је ограничен бројем страна које може на овај начин да погледа.

Финансије

[уреди | уреди извор]

Amazon.com је првенствено малопродајни сајт са моделом прихода од продаје; Амазон узима мали проценат продајне цене за сваку ставку која се продаје путем њеног веб-сајта, а истовремено омогућава компанијама да рекламирају своје производе тако што плаћају да буду наведени као истакнути производи.[17] Године 2018, Amazon.com је био рангиран као 8. на Форчун 500 ранг листи највећих америчких корпорација по укупном приходу.[18]

За фискалну годину 2017, Амазон је пријавио зараду од 3,03 милијарди америчких долара, са годишњим приходом од 177,866 милијарди америчких долара, што је повећање од 30,8% у односу на претходни фискални циклус. Од 2007 продаја се повећала од 14,835 милијарди на 177,866 милијарди, захваљујући константној пословној експанзији.[19] Амазонова тржишна капитализација је вреднована на преко 803 милијарди америчких долара у раном новембру 2018.[20]

Година Приход
у мил. УСД$ 		Нето зарада
у мил. УСД$ 		Укупна имовина
у мил. УСД$ 		Запослених
2007[21] 14.835 476 6.485 17.000
2008[22] 19.166 645 8.314 20.700
2009[23] 24.509 902 13.813 24.300
2010[24] 34.204 1.152 18.797 33.700
2011[25] 48.077 631 25.278 56.200
2012[26] 61.093 −39 32,555 88,400
2013[27] 74.452 274 40.159 117.300
2014[28] 88.988 −241 54.505 154.100
2015[29] 107.006 596 64.747 230.800
2016[30] 135.987 2.371 83.402 341.400
2017[31] 177.866 3.033 131.310 566.000

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Annual report 2017. Seattle, Washington: Amazon. 2018. Архивирано из оригинала 22. 11. 2018. г. Приступљено 22. 11. 2018. 
  2. ^ „"AMZN Company Financials"”. 
  3. ^ „Form 10-K”. Amazon.com. 31. 12. 2018. Архивирано из оригинала 20. 04. 2019. г. Приступљено 09. 05. 2019. 
  4. ^ „California Secretary of State Business Search”. Businesssearch.sos.ca.gov. Архивирано из оригинала 23. 02. 2018. г. Приступљено 09. 05. 2019. 
  5. ^ „Amazon bought Whole Foods a year ago. Here's what has changed”. Finance.yahoo.com. 
  6. ^ „Amazon.com, Inc. - Form-10K”. NASDAQ. 31. 12. 2018. Приступљено 17. 3. 2019. 
  7. ^ Jopson, Barney (12. 7. 2011). „Amazon urges California referendum on online tax”. Financial Times. Архивирано из оригинала 14. 7. 2011. г. Приступљено 4. 8. 2011. 
  8. ^ „Microsoft Cloud Revenues Leap; Amazon is Still Way Out in Front – Synergy Research Group”. srgresearch.com. Synergy Research Group, Reno, NV. 
  9. ^ „Amazon.com, Form 10-K, Annual Report, Filing Date Jan 30, 2013” (PDF). SEC database. Приступљено 26. 2. 2013. 
  10. ^ „Jeff Bezos reveals Amazon has 100 million Prime members in letter to shareholders”. 18. 4. 2018. Приступљено 2. 1. 2019. 
  11. ^ „Amazon - Investor Relations - Annual Reports, Proxies and Shareholder Letters”. phx.corporate-ir.net. Архивирано из оригинала 29. 04. 2019. г. Приступљено 6. 9. 2018. 
  12. ^ „Fortune Global 500 List 2018: See Who Made It”. Fortune. Архивирано из оригинала 10. 05. 2019. г. Приступљено 8. 1. 2019. 
  13. ^ Cheng, Evelyn (23. 9. 2016). „Amazon climbs into list of top five largest US stocks by market cap”. CNBC. Приступљено 20. 2. 2019. 
  14. ^ Streitfeld, David; Kantor, Jodi (17. 8. 2015). „Jeff Bezos and Amazon Employees Join Debate Over Its Culture”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 20. 2. 2019. 
  15. ^ Wingfield, Nick; de la Merced, Michael J. (16. 6. 2017). „Amazon to Buy Whole Foods for $13.4 Billion”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 20. 2. 2019. 
  16. ^ „Walmart, Amazon expand battlefield in price war”. Atimes.com. Архивирано из оригинала 14. 01. 2019. г. Приступљено 09. 05. 2019. 
  17. ^ „SWOT Analysis Amazon”. Архивирано из оригинала 3. 12. 2011. г. Приступљено 17. 12. 2011. 
  18. ^ „Fortune 500 Companies 2018: Who Made the List”. Fortune (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 15. 01. 2019. г. Приступљено 9. 11. 2018. 
  19. ^ „Amazon: annual revenue 2017”. Statista (на језику: енглески). Приступљено 7. 11. 2018. 
  20. ^ „AMZN : Summary for Amazon.com, Inc. - Yahoo Finance”. finance.yahoo.com (на језику: енглески). Приступљено 7. 11. 2018. 
  21. ^ „2007 Annual Report”. Ir.aboutamazon.com. Архивирано из оригинала 13. 01. 2019. г. 
  22. ^ „2008 Annual Report”. Ir.aboutamazon.com. Архивирано из оригинала 13. 01. 2019. г. 
  23. ^ „2009 Annual Report”. Ir.aboutamazon.com. Архивирано из оригинала 13. 01. 2019. г. 
  24. ^ „2010 Annual Report”. Ir.aboutamazon.com. Архивирано из оригинала 11. 11. 2018. г. 
  25. ^ „2011 Annual Report”. Ir.aboutamazon.com. Архивирано из оригинала 11. 11. 2018. г. 
  26. ^ „2012 Annual Report”. Ir.aboutamazon.com. Архивирано из оригинала 13. 01. 2019. г. 
  27. ^ „2013 Annual Report”. Ir.aboutamazon.com. Архивирано из оригинала 13. 01. 2019. г. 
  28. ^ Neate, Rupert (29. 1. 2015). „Amazon reports $89bn in sales last year as shares jump 11% after hours”. The Guardian (на језику: енглески). Приступљено 7. 11. 2018. 
  29. ^ Roettgers, Janko (28. 1. 2016). „Amazon Clocks $107 Billion In Revenue In 2015”. Variety.com (на језику: енглески). Приступљено 7. 11. 2018. 
  30. ^ „Amazon sales hit $136B in 2016; dollar hurts overseas business”. The Seattle Times (на језику: енглески). 2. 2. 2017. Приступљено 7. 11. 2018. 
  31. ^ „Amazon 2017 sales jump by nearly a third”. BBC News (на језику: енглески). 1. 2. 2018. Приступљено 7. 11. 2018. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Amazon на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Amazon_(предузеће)&oldid=28831033”